Nazad na listu
06 јуна 2018

Vlada ulazi u zaduživanje za finansiranje dobro neplaniranih projekata

Logo_ZKAeKosoves

Nacionalna Kancelarija Revizije je po prvi put izdala revizorski izveštaj o upravljanju javnim dugovima. Vlada je u periodu 2009 – 2017 godine u potpunosti poštovala dozvoljenu granicu primanja javnih dugova, a nivo duga ne predstavlja opasnost za finansijsku stabilnost države.

Javni dug je iskorišćen za finansiranje budžetskog deficita i finansijskih investicionih projekata koji se smatraju nacionalnim interesom.

Međunarodni i unutrašnji dug ima trend rasta, gde u 2009 godini ukupni dug iznosio 6,12% BDP-a, dok je 2017 godine porastao na 16,63%.

Dok je kvalitet upravljanja javnim dugom ocenjen veoma dobar, zabrinjavajuća je loša sposobnost organizacija za implementaciju projekata da blagovremeno koriste ove fondove. U nedostatku odgovarajućih priprema za početak izvršenja projekata, 295.809.378 evra su sredstva koja nisu povučena/potrošena po sporazumima postignutim sa međunarodnim finansijskim institucijama, iako su bile dostupne za korišćenje.

Kao rezultat nesaglasnosti vremenske dinamike između alokacije kredita i realizacije projekata, isplaćena vrednost naknada za obavezivanje za sredstva ne-povučenih kredita od strane zajmoprimca dostiže kvotu od 890.000€.

Primećeno je da je od 6 kapitalnih projekata predviđenih Zakonom o budžetu prema godinama 2014, 2015, 2016 i 2017 i dvogodišnjim projekcijama uključenim i u Srednjoročni Okvir Troškova, realizacija je vrlo niska, dok je u tri od njih vrednost realizacije ili povlačenja kredita je 0%.

Takva kašnjenja su rezultat loše studije izvodljivosti projekata, kao i nedostataka u stvaranju neophodnih preduslova za uklanjanje svih infrastrukturnih i pravnih prepreka u implementaciji ovih projekata, za koje bi Vlada trebala povećati nadzor.

S druge strane, trend rasta unutrašnjih dugova, posebno povećanja upotrebe obveznica i smanjenje bonova trezora, utiče na povećanje kamatnih stopa (troška zaduživanja).

Generalni revizor je preporučio Vladi da pre početka procesa zaduživanja, treba izvršiti detaljne analize i planiranje kako bi se fondovi pozajmljivanja  koriste blagovremeno, na efikasan, efektivan i ekonomičan način, dok bi za tekući dug Vlada treba imati dodato nadgledanje da bi se povećala dinamika korišćenja raspoloživih fondova.

Kompletan izveštaj možete pročitati ovde.

Povezan