Generalna revizorka preporučuje preduzimanje brzih mera za poboljšanje procesa upravljanja društvenih imovina

Odgovorne institucije za upravljanje društvene imovine i one za upravljanje projekata finansiranih od strane donatora nisu pokazivale dobar učinak u svim slučajevima da bi ostvarila svoje ciljeve.

Kosovska agencija za privatizaciju (KAP) nije uspela da održi i poveća vrednost iznajmljene imovine, stoga se preporučuje preduzimanje brzih i rigoroznih mera za poboljšanje ovih procesa. Ovo je izjavila generalna revizorka Vlora Spanca na današnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je predstavila zaključke revizija „Prihodi od zakupa u Kosovskoj agenciji za privatizaciju za period 2012-2021” kao i „Funkcionisanje sistema Granta učinka Opštine i projekti finansirani od donatora“.

Gđa. Spanca je dala do znanja da rezultati revizije „Prihodi od zakupnine u Kosovskoj agenciji za privatizaciju za period 2012-2021” pokazuju da je oko 41% testiranih uzoraka rezultiralo nepravilnostima i potencijalna vrednost gubitka iz ovih slučajeva je više od 800 hiljada evra. „Ovaj gubitak se odnosi samo na vrednost ugovora KAP-a, inače bi gubitak mogao biti i veći ako bi se za osnovu uzimala vrednost tržišne cene zakupa imovine u istim zonama“, rekla je ona.

Generalna revizorka je pokazala da proces davanja u zakup imovine i druge društvene imovine nije razvijen u skladu sa ciljem zakona o KAP-u. Čak i za imovine koje su bile u likvidaciji, ugovori o zakupu su nastavljeni bez primene principa slobodne konkurencije, transparentnosti i ne postizanja vrednosti za novac. Isto tako, u određenim slučajevima, ne poštujući ove principe, KAP je sklopila ugovore sa nezakonitim uzurpatorima ili korisnicima.

Revizija je takođe istakla da je u nekim slučajevima imovina davana u zakup bez utvrđivanja svrhe korišćenja, pa je imovina eksploatisana u svrhu vađenja i prerade krečnjaka najmanje deset godina, eksploatišući preko 300.000 kubnih metara krečnjaka, dok je KAP imala koristi samo 4,511 evra prihoda od zakupa.

Dok u ostala četiri slučaja imovinom KAP-a nije upravljano kako treba i kao rezultat lošeg upravljanja potencijalni gubici su procenjeni na 505,327 evra. KAP je potpisala ugovor o poljoprivrednom zemljištu površine 10.007 m2 po ceni od 122 evra mesečno, dok je u tri druga slučaja, iako su izvršene izmene uslova ugovora, KAP potpisala ugovore bez odobrenja Upravnog odbora.

Dalje, generalna revizorka, Vlora Spanca, je pokazala da je značajan fenomen koji je revizija identifikovala u 12 slučajeva da KAP, prilikom zaključivanja ugovora o zakupu, nije sprovela istraživanje tržišta kako bi odredila cenu zakupa u skladu sa tržišnom vrednošću, čak nije uzela u obzir ni cenu referentnih ugovora.

KAP nije uložila dovoljno napora da pravilno upravlja društvenom imovinom. Dakle, nedostatak akcija za upravljanje imovinom pokazuje da sistem unutrašnje kontrole u ​​KAP-u nije bio na odgovarajućem nivou, stoga nije osigurano da bi prihod od izdavanja imovine mogao da se poveća.

Da bi se eliminisali identifikovani nedostaci, potrebne su konkretne akcije, stoga je Nacionalna kancelarija za reviziju preporučila KAP-u da preispita interne zakonske akte za izdavanje imovine u zakup tako da je proces u duhu principa slobodne konkurencije i transparentnosti; obezbediti da se sva imovina isprazni od nelegalnih korisnika; preduzima odgovarajuće radnje za održavanje imovine tako da se imovina koristi u skladu sa svrhom zakupa; da preduzme odgovarajuće radnje za povećanje sredstava od prihoda od zakupa i povećanje vrednosti imovine DP-a u likvidaciji; kao i da geodetsko merenje površina izvrši u vremenu kako ne bi došlo do neslaganja između ugovorenih i korišćenih površina.

Što se tiče revizije „Funkcionisanje sistema Granta učinka opštine i projekata finansiranih od strane donatora“, generalna revizorka, Vlora Spanca je obavestila da je imala neke nedostatke. Vraćanje sredstava na kraju godine i kašnjenja uzrokovana alokacijom sredstava od strane finansijera šeme rezultirali su prenošenjem obaveza na opštine, kapitalnim projektima koji nisu registrovani u Programu javnih investicija i kašnjenjem ili neizvršavanjem projekata.

Rezultati revizije pokazuju da su projekti finansirani od strane donatora tokom 2021. godine bili praćeni raznim nedostacima tokom razvoja procedura od strane opština korisnica.

Upravljanje ugovorima je u nekim slučajevima bilo neefikasno. Čak neki projekti nisu završeni na vreme ili uopšte nisu završeni, dok jedan projekat bi se mogao realizovati za 106.546 evra jeftinije da procedura nije podeljena na LOT-ove, dakle ako privrednim subjektima se ne bi omogućile ponude po različitim cenama za iste pozicije, iako je izrada ove procedure bila u skladu sa zakonskom regulativom.

U cilju poboljšanja funkcionisanja Granta opštinskog učinka, potrebno je povećati interne kontrole u ​​opštinama korisnicama, obezbeđujući ekonomičnije i efikasnije upravljanje projektima. Stoga je NKR dala jednu preporuku Vladi i osam preporuka opštinama koje su dobile Grant.

Kompletan izveštaj revizije „Prihodi od zakupa u Kosovskoj agenciji za privatizaciju za period 2012-2021“ možete pronaći ovde.

Kompletan izveštaj revizije „Funkcionisanje sistema Granta opštinskog učinka i projekti finansirani od strane donatora“ možete pronaći ovde.